Bilo je još tih naših dječijih igara. Koliko hoćete. Dječija mašta je nepresušna u izmišljanju stalno novih i novih igara i siguran sam kako današnja djeca imaju nekih svojih novih i nama onda nepoznatih igara. A mi smo igrali, te Nijemaca i partizana, gdje je uvjek problem bio naći Nijemce, te kauboja i indijanaca; e tu je problem znao biti naći hude Indijance, jer su vazda bivali gubitnicima; pa smo onda igrali trule kobile, pa drmoguza, što je bilo neka vrsta, nazovi, sjedećeg nogometa i to smo igrali samo u školi, na parketu na časovima fiskulture, kada bi nam bilo dozvoljeno, pa smo igrali puš paje; to je bilo kao hokej na travi, ali sa praznom konzervom, pa filiz pale (negdje se to zvalo i klis)…
        Djevojčice su imale svoje igre, a kako se dječaci u tim godinama uglavnom ne druže sa djevojčicama, je ne pamtim te njihove igrice, osim nekih, kao npr. ono preskakanje preklo konopca i one, a to je došlo kasnije, kada smo dobili asfalt, kada se kredom na asfaltu iscrtaju oni kvadratići pa se poskakuje iz jednog u drugi i pritom nešto kao rimovano izgovara.
        Neke igre smo igrali i zajedno, kao ono između dvije vatre; uvate se dvije grupe, postrojene u liniju jedna naspram druge, ukrštenih ruku kao ono kade se igra Kozaračko kolo. Između prazan prostor od svojih desetak-petnaest metara, pa onda iz jedne grupe neko dovikuje:

U nedostatku igračaka često se igralo žmirke

        -Neka bije neka pali, a iz druge grupe neko odgovara, prozivajuči neko ime, pa onda taj ili ta trči i pokušava probiti liniju suprotne grupe.
        U drugoj varijaciji jedan iz jedne grupe bi viknuo:
        - Erbe rećke, a iz druge grupe bi stizao odgovor:
        - Erbe tute; onda onaj iz prve grupe vikne:
        - Erbe koga će te; a iz druge se začuje:
        - Erbe tebe toga, ili već neko ime iz suprotnog tabora.

        Zajednički smo igrali i žmirke, a ja se i danas sjećam nekih od onih rimovanih nabrajanja dok se žmiri, a ostali učesnici u igri se za to vrijeme nastoje što bolje sakriti. Najprostije je bilo jednostavno zbrajanje pet po pet do stotinu:
        - Pet, deset, petnaest, dvadeset, dvadeset i pet, trideset….“ I tako do stotinu, a onda se izgovaralo završno:
        - Huka luka Banja Luka, magarac bio, ko se nije sakrio. I što se glasnije moglo, da čuju i oni koji su se sakrili podalje:
        - J a   p o l a z i m.
        To isto nabrajanje smo koristili i kod izbora onoga koji će žmiriti; svi igrači stanu u krug, a onda jedan broji pet po pet do stotinu ili po deset do stotinu, sve rukom dodirujuću u prsa igrače, jednog po jednog onako kako zbraja, a onaj na kojega padne stotinu je onda žmirio.
        Onda, imali smo i ono nešto složenije, a beskrajno simpatično, a meni to i danas tako izgleda, kao nekakav rap onoga doba, hajde da se našalimo, samo što mi to nismo znali i nismo tako zvali. To je išlo ovako:

Hula hop - nekad jako popularna igra naročito medju djevojčicama

        - Enci benci na kamenci, troje vrata zaprećata. Er ber muzi ker, kamen, kuća, živi kreč. I onda opet ono završno:
        - Huka luka Banja Luka, magarc bio ko se nije sakrio.
J a   p o l a z i m.
        A bila je i ona:
        - En ten ti ni sava raka ti ni, sava raka tika taka, elem belem bus, pogin’o je Rus. Elem belem babo, pogin’o je Švabo. I na kraju opet, neizbježno:
        - Huka luka Banja Luka, magarac bio ko se nije sakrio.
J a   p o l a z i m.
        Ova zadnja nabrajalica u drugoj varijanti je opet išla ovako:
        - En ten ti ni, sava raka ti ni, sava raka tika taka, elem belem bus, zaljubi se Rus. Elem belem babo, zaljubi se Švabo.
        Jedno vrijeme je jako bio popularan i kod dječaka i kod djevojčica hula hop, a još prije toga guranje kotača; dakle, imate neki stari kotač, recimo od bicikla, pa onda jednu kraću ili dužu klipu ili paliju, kako smo mi to zvali, i onda to trčeći gurate tom palijicom… I tako u igri po vascijeli dan. Kako koji zagladni, trk do kuće, mama namaže debelu šnitu domaćeg kruha sa pekmezom, (moj favorit je bio domaći šljivov pekmez), prelije to kajmakom pokupljenim sa varenike, pošećeri, pa trk nazad do raje na nastavak igre, sve do akšama.

NASTAVLJA SE...
POGLEDAJTE NASLOVE U DESNOJ TABELI

Web koncept i grafička obrada:   Sulejman FILIPOVIĆ - CUNI